U skladu s tim stalno se pojavljuju novi modeli i koncepti menedžmenta kako bi se odgovorilo na sve dinamičnije i turbulentnije okruženje. Izdifirencirali su se mnogi modeli i koncepti upravljanja:

1. Koncept menadžmenta prema ciljevima (MBO). Pitera Draker je pedesetih godina prošlog veka formulisao koncept upravljanja putem ciljeva (MBO). To je sistem menadžmenta u kome zaposleni i njihovi menadžeri zajednički utvrđuju specifične ciljeve poslovanja, periodično se kontroliše napredak u postizanju tih ciljeva i dodeljuju se nagrade prema zasluzi. Osnovna ideja koncepta je uključiti što širi krug internih steikholdera u proces formulisanja ciljeva, pošto na taj način raste stepen njihove zainteresovanosti za njihovo ostvarivanje.

2. Model organizacije koja uči. Piter Senge, autor za koga se u najvećoj meri vezuje koncept „organizacije koja uči“, kaže da je to organizacija koja podstiče kontinuirano učenje i generisanje znanja na svim nivoima, koja omogućava jednostavan protok znanja u organizaciji, i može to znanje brzo da transformiše u promene – na način koji omogućuje njeno funkcionisanje, i interno i eksterno.

3. Menadžment totalnog kvaliteta (TQM). Menadžment totalnog (ukupnog) kvaliteta je menadžment pristup dugoročnog uspeha kroz potrošačku satisfakciju, zasnovan na učešću svih članova organizacije i kontinuiranom poboljšanju procesa, proizvoda, usluga i kulture njihovog rada.To je sistemski pristup koji ostvaruje veze između različitih elemenata organizacije tako da je ukupna efektivnost sistema veća od zbira izlaza pojedinih delova.

4. Model dinamičkog anagažovanja. Model dinamičkog anagažovanja uključuje šest tema:

a. Novo organizaciono okruženje –Okruženje organizacije je kompleksna, dinamična mreža ljudi, koji međusobno utiču jedni na druge. Zbog toga menadžeri moraju da vode računa kako o tome šta je najbolje za njih i njihovo odeljenje, a zatim i za celu organizaciju, tako i o potrebama i željama menadžera u drugim organizacijama.

b. Globalizaciju i menadžment – Dinamičkii model zagovara menadžere kao građanje sveta, kojima se svet nalazi pred vratima.

c. Stvaranje i ponovno stvaranje organizacija – Dinamički model menadžere konstantno motiviše i podstiče da koriste svoj kreativni potencijal i kreativni potencijal svojih radnika u svrhu napretka organizacije.

d. Etiku i socijalnu odgovornost – Dinamički pristup pridaju veoma veliku pažnju vrednostima ljudi unutar neke organizacije, organizacionoj kulturi koja vlada unutar organizacije, kao i vrednostima ljudi izvan organizacije.

e. Kulturu i polikulturalizam – Menadžeri koji se u svom poslovanju pridržavaju prilaza dinamičkog angažovanja, ljude u svojoj organizaciji koji potiču iz različitih kulturnih, verskih i nacionalnih zajednica ne prihvataju samo kao životnu činjenicu, nego kao značajan doprinos.

f. Kvalitet – Dinamički pristup zahteva od svakog menadžera da osnova njegovog funkcionisanja bude vezana za „menadžment totalnog kvaliteta - TQM“. Svaki organizacioni proces treba da bude organizovan tako da proizvodi ili usluge koje proizilaze iz tog procesa odgovaraju najstrožim zahtevima potrošača i javnosti, a da u isto vreme odgovaraju izazovima konkurencije.

5. Model izvrsnosti. Razmišljanje o izvrsnosti, potiče iz istraživanja koja su 1979 i 1980 godine obavili Tom Piters i Robert Vaterman, na uzorku od 75 američkih i evropskih kompanija. Zaključak ovih autora je bio da su su izvrsne kompanije zapravo inovativne organizacije, koje imaju sposobnosti da odgovore na promene i izazove koji se pred njih postavljaju. Osnovne karakteristike takvih organizacija su: sklonost ka akciji (ove organizacije veoma brzo donose odluke, i veliki broj zagovara pristup „Uradi to, popravi to, pokušaj to“), prisnost sa potrošačima (kompanije osluškuju potrebe i zahteve potrošača i trude se da im u najvećoj mogućoj meri udovolje), autonomija i preduzetništvo (inovativne kompanije podstiču inovacije i preduzimanje rizika), produktivnost kroz ljude (ističe se značaj ljudi u organizaciji i na njih se gleda kao na navredniji razvojni resurs i osnovno bogatstvo, koje treba edukovati i razvijati), jednostavna forma (uspešne organizacije nemaju mnogo srednjih menadžera , zapravo one zagovaraju jednostavnu organizacionu formu i teže što plićoj organizacionoj strukturi, istovremeno „lagano- zategnute osobine” (odlične organizacije su u isto vreme i centralizovane i decentarlizovane).
 

Autor: Miroslav Zoric