Preduzeće koje je pogođeno krizom, ako nema jasno definisane procedure i procese trpi nesagledive posledice, a krizna može prerasti u stanje katastrofe.

Zbog toga je vrlo važno znati upravljati kriznim situacijama. To je u današnje vreme značajna menadžerska kompetencija.

Upravljanje krizom podrazumeva sistematsko predviđanje i pripremu za unutrašnje i spoljne probleme koji mogu ozbiljno ugroziti organizacionu uspešnost, reputaciju, profitabilnost ili opstanak.

U savremenom biznisu firme se susreću sa tri vrste događaja:

• opasnost,
• kriza i
• katastrofa.

Ona firma koja ima razrađene procedure u slučaju krize, obično počinje borbu sa njom još kada je ona u fazi nastanka. U takvim situacijama retko kada dolazi do katastrofe.

Preduzeća koja nemaju nikakve procedure, obično ne primećuju opasnosti, i najčešće reaguju tek kada se nađu u kriznoj situaciji. Iz razloga što su nespremna, vrlo često nastupa katastrofa.

Najbitnije u kriznoj situaciji jeste da se održi neprekidno poslovanje preduzeća. To traže i očekuju mnoge zainteresovane grupe: zaposleni, državni organi, kupci, dobavljači, društvo...

Uobičajeno ponašanje menadžera i vlasnika firmi čim nešto krene naopako je uglavnom isto. Prvo se režu troškovi automobila i reprezentacije, zatim se prelazi na telefonske račune, a onda se kreće u "kriznu reorganizaciju" firme.

Obično se ne radi o promišljenom ponašanju koje bi krenulo od analize stanja i uzroka, već se većinom rezovi odnose na posledice.

Kriza nije nešto što se pojavljuje odjednom, već se razvija vremenom, iako ljudima to tako ne izgleda sve dok ih ne pogodi svom snagom.

Zato je prva neophodna stvar da menadžeri uvek budu spremni za krizu. Ne mora to biti globalna kriza kao danas, u kojoj propadaju i najveći poslovni giganti. Dovoljan je jedan mali cenovni rat sa mesta sa kojeg preduzeće nabavlja svoje sirovine ili uvozi proizvode pa da sve krene naopako.

Pravo pitanje koje se postavlja u trenucima krize jeste koje troškove smanjiti, a koje srezati u korenu. Jedna od prvih stvari koje menadžeri gledaju da smanje u smislu troškova jeste budžet za edukaciju zaposlenih. Ta sredstva oni nekako najlakše smanjuju u korist nekih drugih, korisnih troškova koji su neophodni.

Ovakva taktika je potpuno neshvatljiva. Edukovani, obučeni i istrenirani zaposleni lakše se nose sa kriznim situacijama, bolje reaguju na neprilike i donose odluke koje pomažu preduzeću da prebrodi crne dane. Obrazovani ljudi pomažu preduzeću da se izvuče iz kriznih situacija.

Najbolji pristup u rešavanju krize jeste tzv. analitički pristup koji će na osnovu krutih činjenica i parametara poslovanja pokazati gde novac odlazi neproduktivno, kako zakrpiti rupe i spasiti situaciju. Ovu analizu mogu napraviti samo ljudi koji poznaju posao, to jest zaposleni koji se time bave svakodnevno. Osim što na takav način menadžment izvlači firmu iz krize, šalje i vrlo važnu poruku zaposlenima, a to je da je spreman da se osloni na njih u teškim vremenima i da im pruži mogućnost da pokažu znanje i kreativnost kako bi spasili firmu i svoj posao.

Uspešno upravljanje u kriznim situacijama homogenizuje preduzeće i razvija lojalnost zaposlenih bolje od bilo kakvog team buildinga. Takođe, povećava se samopouzdanje zaposlenih u svoje veštine i znanja, tako da kad kriza prođe oni mogu da rade neuporedivo bolje i kvalitetnije nego pre.

Izvor:

www.sertifikacija.com